ne postoji dovoljno veliko 'izvini' za svu moju krivicu, znam to pre nego što znam bilo šta drugo. Od toga nesanica, jer ko bi mogao da spava znajući to. Povredjujem sve oko sebe. Krivica nije umišljena, ona je i previše stvarna. - da li se zato izolujem, bežim od mogućnosti? To da umem da pričam o tome šta osećam ne znači i da umem da uradim nešto
(
Read more... )
Comments 1
Reply
Leave a comment